Наша школа је и овог 1. септембра 2026.године, са радошћу дочекала нову генерацију ђака првака. Свечани пријем и добродошлицу приредили су им другари трећег и четвртог разреда уз помоћ својих учитељица.
Пригодном представом ,,Први школски дан“ и читањем ђачке заклетве, пожелели смо им да школа буде место у које ће са радошћу долазити, вредно учити и стицати нове пријатеље. Присутне родитеље поздравила је директорка школе Гордана Каранац, а учитељица Весна Јанковић прозвала и са осмехом повела у учионицу где су их чекали поклони.
У животу сваког родитеља полазак детета у школу представља један посебан и свечан догађај, који га испуњава осећањем среће и радости. Жељи да буду поносни на своје ђаке придружију се учитељи и сви запослени.
У четвртак 11.јуна 2026.године, ученици млађих разреда са својим учитељицама су организовали шетњу до оближњег села. Посетили смо Видову и Цркву Успења Пресвете Богородице. Овај дан смо искористили да обележимо „ Међународни дан игре“. Имали смо циљ да се ученици подсете на значај физичке активности и игре у њиховом свакодневном животу. Показали смо колико је важно кретати се и играти у природи и на тај начин градити здрав и срећан живот.
Посетили смо и боравили у Парку Радуловић у Милићевцима
Ученици првог разреда са учитељицом су 28.5.2026.год. провели време у Парку Радуловић у Милићевцима. Диван, сунчан, мајски дан је активно проведен у лепо намештеном парку природе. Играли смо се, мазили животиње и ручали.
Скакали смо на трамболини, играли смо се у пешчанику, дечаци су играли фудбал, тенис на сталку, спуштали зип- лајном, спуштали гумама по пластичној подлози. Мазили смо коње и мини козе. Видели смо ламе и поније, ручали смо на тераси ресторана.
Парк Радуловић је осмишљен тако да деца на отвореном могу да се играју, друже и проведу леп и испуњен дан у природи.Причи никада краја са учитељицом. Преношење позитивних утисака ученика није изостало.
Ученици другог разреда са учитељицом су у петак посетили друга из одељења, Алексу Савића. Алекса са својом породицом коју чине четири генерације, дочекали су нас са осмехом и са великом радошћу. Другаци су били одушевљени са фармом животиња, о којој су много пута чули од Алексе. Дан је био испуњен игром, песмом и смехом. За другаке је то био савршен дан за дружење и стварање нових успомена.
Излет ученика Основне школе "Божо Томић" изведен је у главном граду.
Ученици млађих разреда су уживали у једночасовној шетњи највећим београдским парком и упознавања са културно – историјским комплексом и у дивном погледу на ушће Саве у Дунав. Музеј чоколаде, је испуни сва очекивања наших ученика, деца упозната са историјом ове посластице као и начином прављења. Током радионица наши малишани су успешно направили своје чоколаде и производе понели кући. Лепоте Београда смо упознали и шетњом Кнез Михаиловом улицом. Активни учесници у стварању илузије били смо у Музеју илузија. Наш излет завршен је посетом највећем православном храму, ХрамуСветог Саве.
Леп дан је допринео одличним утисцима ученика и наставника, које носимо са овог излета.
Да је ђачко доба најлепши период у животу човека, обично сви схвате тек када те године прођу. А међу првим успоменама које оживе на саму реч школа, искрсне у сећању тамо нека екскурзија. И клупко почне да се одмотава.
Можда је баш ова дводневна екскурзија разлог да се мислима увек враћамо у безбрижне школске дане. Из родног Пријевора, који је тог јутра још увек дремао подно Каблара, упутили смо се ка равној Војводини. Прво смо посетили манастир Крушедол на Фрушкој гори. Очаравајућа природа у којој је смештен, мир и тишина манастира, учинили су ово јутро посебним. Пут нас даље води у Сремске Карловце, мирно место велелепних грађевина и веома богате историје. Пролазимо кроз зграду Богословије, слушамо причу тамошњих ђака. Патријаршијски дом оставља утисак на све нас. Тапете од штављене јагњеће коже, каљеве пећи, икона „Афричка Богородица“...И где год да погледате, само орнаменти, раскош и историја...У дворишту Карловачке историје дочекује нас нико други него најчувенији ђак ове школе, Бранко Радичевић. Бранкова биста стражари и мотри на све ђаке који крену његовим стопама. Библиотека са најстаријим издањима књига, мирис хартије из прошлог века и опет – историја. За сам крај – Саборна црква, раскошни иконостас, мозаик Светог Николе изнад врата...Једноставно, не знаш где би прво поглед скренуо.
Петроварадин и „Пијани сат“...Легенда. Поглед на Нови Сад који жељно ишчекујемо јер ту имамо смештај, слободно време и ноћ коју планирамо да проведемо будни. И заиста, радост је била неописива. Хотел у самом центру. Шетња, Змај Јовина улица, Катедрала, Народно позориште...Архитектура која подсећа на Беч, Будимпешту...И на крају првог дана, непроспавана ноћ.
